U kanjonu reke Jerme, sakriven od ljudi i nevolja koje oni donose, nalazi se manastir Svetog Jovana Bogoslova, poznatiji kao Poganovski manastir.
Prvopomenuto ime dobio je po Svetom Jovanu Bogoslovu, kasnije se naziva još i Dobroševo, sve dok mu Turci nisu nadenuli ime Poganovo.
Uzidan u hramu, nalazi se spomenik sa imenima ktitora, koja nagoveštavaju istoriju manastira svakom radoznalom pogledu koji biva upućen ka njima. Jelena Dragaš, ćerka Konstantina Dragaša i žena Romejskog cara Manojla II Paleologa, jedno je od tih imena. Jelena je svom mužu podarila desetoro dece, dvojica braće, Mihajlo i Konstantin, bili su poslednja dva vladara velikog Romejskog carstva.
Romejski filozof Georgije Pleton održao je govor za vreme sahrane carice Jelene, u kome je opisuje kao Tračanku (ime za Srbe koji su uglavnom nastanjivali područje današnje Bugarske), ćerku vladaoca oblasti u blizini reke Vardar, za koga kaže da je “jedan od najjunačkijih i najpravednijih ljudi”.
Uz ime njenog sina (koji je ime dobio po svom dedi), poslednjeg romejskog cara, vezuju se mnoge legendi od kojih je najupečatljivija ona po kojoj Konstantin nije stradao u padu Carigrada, već su ga andjeli sačuvali od smrti, te skamenili i sakrili na sigurno mesto. Legenda kaže da će se jednog dana Konstantin vratiti, i kroz zlatnu kapiju Carigrada proći kao pobednik koji je Carigrad vratio hrišćanima.
Ali, vratimo se na manastir, ipak je on tema ovog teksta. Iako postoje dokazi o njegovom postojanju i u 12. veku, manastir je pravi oblik i formu dobio tokom 14. veka od strane već pomenute Jelene i njenog oca, inače sestrića cara Dušana, Konstantina Dejanovića (Dragaša).
Tajna manastirove dugovečnosti i očuvanosti leži u njegovoj lokaciji. Izgrađen je na levoj obali reke Jerme, unutar kanjona, te je svako putovanje ka manastiru bilo opasno i nepreporučljivo tokom većeg dela njegovog postojanja.
Bugarski okupatori u dva navrata pljačkali su manastir, odnoseći sa sobom brojne dragocenosti, kao i ikonu Bogorodice koja se danas nalazi u Sofijskom Narodnom muzeju.
Od 1949. godine manastir Sveti Jovan Bogoslov je pod zaštitom države, dok se na listi svetske kulturne baštine nalazi od 1979. godine, kao kulturno dobro od posebnog značaja.
Danas važi za nezaobliznu stanicu bugarskih turista, koji, uz malu pomoć svojih istoričara i vodiča, veruju da ovaj prelepi manastir i njegova istorija pripadaju njima.
Autor: Nenad Stanković
Najistaknutiji građani Pirota kroz istoriju (četvrti deo)
Подробнее
Археолошки локалитети ЈИ Србија - Archaeological Sites SI Serbia https://fb.watch/99ozj-yexv/
Подробнее
Pričanje priča jedan je od najvažnijih sadržalaca jedne civilizacije...
Подробнее
Istorijat najvažnije sporedne stvari na svetu, njen nastanak i razvoj u našem gradu
Подробнее
„Ko se jednom napije vode sa Guševice, teško odlazi iz Pirota, a još ga teže zaboravlja“
Подробнее
Kakve veze ima jedna od dve najuticajnije dinastije moderne istorije Srbije sa južnim krajevima oslobođenim za vreme Obrenovića
Подробнее
Da li ovaj znak na ćilimu predstavlja zlo ili nešto drugo? Kako su nacisti „ocrnili“ simbol sunca i dobre sreće utkane u pirotski ćilim
Подробнее
Najistaknutiji građani Pirota kroz istoriju (treći deo)
Подробнее
Retki se usuđuju i da govore o tome, danas je to naša tema
Подробнее
Mit ili istina? Ako je 17 rimskih careva rođeno na teritoriji današnje Srbije, zašto Atila ne bi mogao biti sahranjen u Krupcu...?
Подробнее
Milan Piroćanac – prvi srpski moderni intelektualac
Подробнее
Greška ikonopisaca ili jedinstveni prizor na svetskom nivou?
Подробнее
Sukovski manastir je, poput Žiče, jedan od retkih u neposrednoj blizini glavnog putnog pravca i lako dostupan.
Подробнее
Lekovito izvorište sakriveno unutar kanjona Gradašničke reke.
Подробнее
Ne kaže se slučajno da je Pirot kapija istoka i zapada. Nezaobilazna destinacija na putu između Evrope i Azije.
Подробнее
Dragoljub Jovanović - naučnik, političar, univerzitetski profesor, borac za slobodu...
Подробнее
Svaki Piroćanac i bez gledanja može stići do kapije kuće Malog Riste. Čuveni konak ovog trgovca, a današnji muzej, sem brojnih istorijski vrednih predmeta čuva i mnoge tajne, kao i priče o stanovnicima Pirota tokom 19. veka.
Подробнее
Vojvoda ili razbojnik, srpski ili bugarski junak?
Подробнее
Srednjovekovna građevina koja krije mnoge tajne.
Подробнее
Pirotski ćilimi su jedinstveni u svetu zbog načina izrade a nalaze se na Uneskovoj listi nematerijalnih kulturnih dobara Republike Srbije.
Подробнее
Grnčari sa šireg prostora Pirota su bili nadaleko poznati. O tome govori i podatak o njihovoj brojnosti, po kojoj je u Srbiji 1914. godine ukupno bilo 173 grčnara. Od toga broja je 113 grnčara bilo samo iz Pirota. Najpoznatiji potiču iz sela Veliki i Mali Suvodol.
Подробнее
Početkom XVIII veka su Crnovunci ili Karakačani, čiji su koreni povezani sa Grcima ili Cincarima, počeli proizvodnju kačkavalja i izvoz na sva tada velika i poznata tržišta. Staroplaninske padine bogate lekovitim biljem su predstavljale pogodnu ispašu za sortu ovaca koju su sami naselili, i dobru osnovu za visokokvalitetno mleko. Šezdesetih godina dvadesetog veka je bio zvaničan sir Bele kuće. Uz stara srpska vina, najbolji je pirotski kačkavalj.
Подробнее
Naredne godine će se navršiti 130 godina od prvog zvaničnog pojavljivanja pirotskog ćilima na nekoj manifestaciji. Iz do tada običnog proizvoda za svakodnevnu upotrebu u domaćinstvu, pirotski ćilim je izrastao u statusni simbol, zaštitnika kuće i porodice, poslovne amajlije... Svojom neobičnom lepotom, originalnošću i dugovečnošću predstavlja pravo umetničko delo.
Подробнее
Da li zaista postoji nešto što se može nazvati pirotskom umetnošću?
Подробнее
