Veo misterije nad manastirom Sukovo

14 июнь 2021

Iako po nekim navodima datira još iz IV veka, dugovečnost nije prva asocijacija na pomen manastira Sukovo. Upućeniji bi rekli da su to neobične freske, o kojima ćemo kasnije, dok bi drugima u sećanju najduže živele slike ovog manastira i reke Jerme na čijoj se obali nalazi, kao i utisak koji ostavlja brdo Carev kamen u čijem podnožju leži manastir.

Modernije izdanje manastira posvećenog Uspenju Presvetre Bogorodice izgrađeno je u periodu između 1857. i 1859. godine, što nam govori i natpis na zapadnom zidu. Narodno predanje vezano za obnovu manastira poznato je meštanima koji svojom interpretacijom čuvaju priču od zaborava.

Naime, celokupno imanje bilo je vlasništvo Turčina Sali-Bega iz Pirota, koji je sa svojim sinom tu često boravio. Sali-Beg je na svom imanje često sretao Velju, siroče iz susednog sela koji je pažnju na sebe privukao svojim snovima (možda i nekom vrstom epi napada) u kojima su mu se po njegovim rečima javljali anđeli, pa čak i sama Presveta Bogorodica. Značenje ovih snova prepoznao je sveštenik Jovan Madić koji je, nakon što ga je prihvatio i udomio, naredio mladom Velji da zajedno sa još par mladića započne otkopavanje manastira, na onom mestu na kome je bilo rečeno tokom Veljinih snoviđenja.

Nalaženje ikone i kandila ispod površine zemlje nije naišlo na odobravanje Turčina Sali-Bega i njegovog sina Emina. Mladi Turčin je na više načina naudio onima koji su kopali na imanju njegovog oca, a sve sa ciljem da ih unizi i obeščasti što je više moguće. Predanje kaže da mu se u tom momentu „oduze telo i izgubi pamet“, te je pao u postelju. Hodže i lokalni vidari nisu bili od velike pomoći i bogati Sali-Beg bio je prinuđen da pomoć zamoli od sveštenika Jovana, ne bi li spasio život svog sina. Nakon što je Jovan očitao molitvu Bogorodici mladom Eminu se stanje poboljšalo, da bi nakon što se Sali-Beg poklonio i poljubio ruku Velji potpuno ozdravio.

Njegov otac se Jovanu odužio tako što se odrekao svog imanja, na kome je ubrzo uz njegovu pomoć bio izgrađen novi manastir na mestu starog. Mladić čudnih snova ubrzo je postao monah, a svoje ime Velja zameni monaškim Venijamin. Uz pomoć monahinje Efimije prikupio je potrebna sredstva i u godinama koje su usledile završio je izgradnju manastirske crkve.

Iako je ova priča sama po sebi dovoljna da zaintrigira svakoga ko kroči u manastir, neke od fresaka u njemu sa sobom donose novu notu misterije, tako što predstavljaju zaobilaženje ili direktno kršenje pravila vezana za ikonografiju u hrišćanstvu.

Odgovore na pitanje zašto su freske prikazane onako kako jesu pokušaću da nađem i dostavim vam u nekom od narednih tekstova.

Do tada, iskoristite ovo lepo vreme, obiđite Pirot i manastire u njegovoj okolini, osluškujte predanja i legende, a svojim čulima priredite praznik konzumirajući neke od mnogobrojnih specijaliteta sa ovog područja.

Autor: Nenad Stanković

« назад

Stara jela Pirota

22 апрель 2022