Najistaknutiji građani Pirota kroz istoriju (drugi deo)

Najistaknutiji građani Pirota kroz istoriju (drugi deo)

3 июль 2021

Ko je, zapravo, bio jedan od najuticajnijih političara 19. veka i ima li kakve veze sa Pirotom?

Milan Nedeljković rođen je u Jagodini, od oca Stevana i majke Milice. Njegov otac rođen je u selu Šugrin nedaleko od Pirota da bi se kasnije sa porodicom preselio u Jagodinu. Upravo je poreklo bilo razlog zbog kojeg je Milan u mladosti prezime svog oca zamenio novim, nazvavši sebe – Milan Piroćanac.

Nakon pohađanja gimnazije svoje školovanje nastavio je na pravnom fakultetu u Parizu, na kome je diplomirao 1860. godine. Tokom naredne decenije gradio je svoju političku i advokatsku karijeru, često uz pomoć Ilije i Milutina Garašanina, a na uštrb prvaka liberalne stranke poput Jovana Ristića.

Nakon obavljanja funkcija ministra inostranih dela, te predsednika suda Radničkog okruga, na poziciji predsednika vlade nasledio je upravo Ristića, jednog od namesnika tokom vladavine Milana i Aleksandra Obrenovića, za vreme njihovog maloletstva.

Vlada koju je Piroćanac sastavio donela je mnogo pozitivnih, ali i negativnih efekata na Srbiju. Tadašnja vlada mogla je da se pohvali donošenjem zakona koji su išli u prilog modernizaciji tada još uvek ne potpuno oslobođene kneževine poput onih o štampi i nezavisnim sudovima.

Razlog za njegovu ostavku bila je tajna konvencija sa Austrougarskom koju su on i Milan Obrenović potpisali 1881. godine.

Ova konvencija imala je za cilj pronalaženje zaštitnika države, kojeg državni vrh na čelu sa Milanom Obrenovićem nije video u Rusiji nakon raspleta na Berlinskom kongresu, a kojoj su Srbi bili naklonjeni još od Karađorđa.

Posledica konvencije sa Austrougarskom bio je trgovinski sporazum koji je Srbiju obavezao da svoje poljoprivredne proizvode izvozi isključivo svom severnom susedu, koji bi kasnije pod Austrijskom oznakom nastavili svoj trgovinski put ka Evropi, praveći veliki profit tadašnjoj velesili. Takođe, Srbija se obavezala kako neće sklapati ugovore sa drugim državama, te daje pravo svom novom zaštitniku da u njeno ime pregovara i donosi važne odluke.

Istine radi treba reći da je ovaj kontroverzni ugovor Srbiji omogućio početak izgradnje prve železnice (Beograd-Niš i Niš-Pirot), kao i povoljne i manje povoljne kredite koje je Srbija dobijala i tim resursima kasnije reformisala vojsku uvođenjem stajaće vojske.

Nakon što je javnost saznala za to, Piroćancu nije ostalo ništa drugo sem da se makar prividno povuče iz političkog delovanja, a posledice nezadovoljstva naroda nešto kasnije osetio je i sam kralj Milan koji je nakon nekoliko neuspešnih atentata abdicirao i napustio zemlju 1889. godine.

Nakon što je 1886. godine napustio kormilo Srpske napredne stranke, na čijem je čelu bio praktično od njenog nastanka šest godina ranije, Piroćanac je uvideo da večite stranačke borbe dodatno destabilizuju ionako klimavu poziciju Srbije na Evropskoj mapi, imajući to u vidu pokušao je da okupi čelnike svih stranaka i pronađe zajedničo rešenje, ali bez uspeha.

Piroćančeva ideologija ogledala se u njegovim nastojanjima da Srbiju približi zapadnoevropskim silama kojima je bio naklonjen još od studentskih dana. Nastojao je da narodu predoči sve političke odluke carske Rusije koje su negativno uticale na Srbe, a koju je naš narod već decenijama doživljavao kao stariju sestru svoje države. Iako je poštovao kneza Mihaila, autokratiju koju je knez sproveo Piroćanac nije podržavao. Nije bio ni za potpunu demokratiju, smatrao je da narod koji zbog posledica viševekovog robovanja Turcima još uvek izlazi na kraj sa problemima kao što su neobrazovanost i odsustvo kulture kakva je bila prisutna na zapadu jednostavno ne može svojim glasovima imati presudan uticaj na odluke u državi.

Neki od njegovih političkih stavova mogu se sagledati čak i iz današnje perspektive, a u kontekstu geopolitičke situacije Srbije i vetrometini na kojoj se ona večito nalazi.

Razlog zbog koga je delimočno zaboravljen jeste činjenica da svoju oštroumnost i dalekovidost nije uspeo da iskoristi onako kako je želeo, oba Obrenovića su mu u nekom trenutku uskratila podršku i time ga onemogućili da od Srbije načini novog (starog) člana moderne Evrope.

Autor je dela poput: „Knez Mihailo i zajednička radnja balkanskih naroda“, „Balkanski poluostrv“ i drugo.

Poslednja rečenica njegovog traktata glasi:

“Naši su stari davali domovini život i imanje, od nas se danas traži, da joj žrtvujemo, ništa više, nego naše uzajamne mržnje, i, da nismo Sloveni, mi bismo to lako učinili“.

 

Autor: Nenad Stanković


Najistaknutiji građani Pirota kroz istoriju (četvrti deo)

Подробнее

Археолошки локалитети ЈИ Србија - Archaeological Sites SI Serbia https://fb.watch/99ozj-yexv/

Подробнее

Pričanje priča jedan je od najvažnijih sadržalaca jedne civilizacije...

Подробнее
Fudbal u Pirotu
25 октябрь 2021

Istorijat najvažnije sporedne stvari na svetu, njen nastanak i razvoj u našem gradu

Подробнее
Guševica – svedok jednog vremena
21 октябрь 2021

„Ko se jednom napije vode sa Guševice, teško odlazi iz Pirota, a još ga teže zaboravlja“

Подробнее
Karađorđevići i Piroćanci
15 октябрь 2021

Kakve veze ima jedna od dve najuticajnije dinastije moderne istorije Srbije sa južnim krajevima oslobođenim za vreme Obrenovića

Подробнее

Da li ovaj znak na ćilimu predstavlja zlo ili nešto drugo? Kako su nacisti „ocrnili“ simbol sunca i dobre sreće utkane u pirotski ćilim

Подробнее

Najistaknutiji građani Pirota kroz istoriju (treći deo)

Подробнее

Retki se usuđuju i da govore o tome, danas je to naša tema

Подробнее

Najveće neotkriveno blago na Balkanu

Подробнее

Mit ili istina? Ako je 17 rimskih careva rođeno na teritoriji današnje Srbije, zašto Atila ne bi mogao biti sahranjen u Krupcu...?

Подробнее

Greška ikonopisaca ili jedinstveni prizor na svetskom nivou?

Подробнее

Sukovski manastir je, poput Žiče, jedan od retkih u neposrednoj blizini glavnog putnog pravca i lako dostupan.

Подробнее

Da li je majka poslednjeg vladara Romejskog carstva ktitor manastira Poganovo?

Подробнее

Lekovito izvorište sakriveno unutar kanjona Gradašničke reke.

Подробнее

Ne kaže se slučajno da je Pirot kapija istoka i zapada. Nezaobilazna destinacija na putu između Evrope i Azije.

Подробнее

Dragoljub Jovanović - naučnik, političar, univerzitetski profesor, borac za slobodu...

Подробнее

Svaki Piroćanac i bez gledanja može stići do kapije kuće Malog Riste. Čuveni konak ovog trgovca, a današnji muzej, sem brojnih istorijski vrednih predmeta čuva i mnoge tajne, kao i priče o stanovnicima Pirota tokom 19. veka.

Подробнее
Kako pojesti peglanu kobasicu...?
26 апрель 2021

Lagano i sa uživanjem...

Подробнее

Vojvoda ili razbojnik, srpski ili bugarski junak?

Подробнее

Srednjovekovna građevina koja krije mnoge tajne.

Подробнее
Njeno veličanstvo...
7 март 2021

... peglana kobasica

Подробнее

Pirotski ćilimi su jedinstveni u svetu zbog načina izrade a nalaze se na Uneskovoj listi nematerijalnih kulturnih dobara Republike Srbije.

Подробнее

Grnčari sa šireg prostora Pirota su bili nadaleko poznati. O tome govori i podatak o njihovoj brojnosti, po kojoj je u Srbiji 1914. godine ukupno bilo 173 grčnara. Od toga broja je 113 grnčara bilo samo iz Pirota. Najpoznatiji potiču iz sela Veliki i Mali Suvodol.

Подробнее
Priča o kačkavalju
25 февраль 2021

Početkom XVIII veka su Crnovunci ili Karakačani, čiji su koreni povezani sa Grcima ili Cincarima, počeli proizvodnju kačkavalja i izvoz na sva tada velika i poznata tržišta. Staroplaninske padine bogate lekovitim biljem su predstavljale pogodnu ispašu za sortu ovaca koju su sami naselili, i dobru osnovu za visokokvalitetno mleko. Šezdesetih godina dvadesetog veka je bio zvaničan sir Bele kuće. Uz stara srpska vina, najbolji je pirotski kačkavalj.

Подробнее
O Pirotskom ćilimu
17 февраль 2021

Naredne godine će se navršiti 130 godina od prvog zvaničnog pojavljivanja pirotskog ćilima na nekoj manifestaciji. Iz do tada običnog proizvoda za svakodnevnu upotrebu u domaćinstvu, pirotski ćilim je izrastao u statusni simbol, zaštitnika kuće i porodice, poslovne amajlije... Svojom neobičnom lepotom, originalnošću i dugovečnošću predstavlja pravo umetničko delo.

Подробнее
Pirotska umetnost
16 февраль 2021

Da li zaista postoji nešto što se može nazvati pirotskom umetnošću?

Подробнее
Visa
Banca Intesa
Verifed by Visa