Stara jela Pirota

Stara jela Pirota

22 апрель 2022

U ovom tekstu nastavićemo sa izradom skica za pejzaž Pirotske kotline na prelazu iz devetnaestog u dvadeseti vek. Danas ćemo se baviti ishranom i pripremom tradicionalnih jela u tom periodu, na taj način dodajući novu dimenziju u prisećanju na živote tadašnjih stanovnika i njihovu svakodnevicu.

Pre svega mora se pomenuti da je Piroćancima tog doba verski post bio visoko rangiran na listi životnih prioriteta. U skladu sa tim donosile su se bitne odluke, a kada je sam post u pitanju, kao i danas, sve počinje iz kuhinje i sa trpeze.

Iako kuhinje kakva nam je danas poznata u to vreme nije postojala, specijaliteta je i te kako bilo, a kada su posna jela u pitanju pre svih ističe se đuveč od ribe i pirinča, zatim puževi i rečni rakovi koji su se kuvali ili pekli, a slavsku trpezu za vreme posta upotpunjavale su čorbe od rasola, graška, pasulja, uz obavezno dodavanje pirinča, luka i paprike.

Mesa nije bilo u izobilju, niti je bilo dostupno svima, siromašniji su ga dodavali u čorbu dok su oni imućniji spremali jela poput musake (praziluk se koristio umesto krompira kojeg još uvek nije bilo), ćufte kakve spremamo i danas, zatim sarma od kupusovog ili vinovog lista.

Specijalitet sličan pihtijama, koji se takođe sprema od goveđih, ovčijih ili svinjskih glava, nazivao se pača a priprema se na sledeći način:

U tandžeru (posudu za kuvanje hrane) stavlja se mast i pšenično brašno, zatim se uz prženje na tihoj vatri dodaje kiselo mleko i tek na kraju meso, pre toga skuvano, odvojeno od kostiju i usitnjeno. Nakon što se dobro ukuva smesa se izliva u sanove (posuda za odlaganje).  Još jedna bitna razlika sa pihtijama jeste to što se pača spremala i konzumirala istog dana, dakle, nije je bilo moguće skladištiti i čuvati.

Kaplama ili čomlek bili su nazivi jela koja su se spremala na sličan način. Uglavnom su to bili krupni komadi ovčijeg ili goveđeg mesa koja se stavljaju u tandžeru i kuvaju sa dodatkom od crnog i belog luka, aleve paprike i sirćeta.

Podrobica je jelo koje je i danas mnogima poznato. Stotinak godina ranije spremalo se tako što se prilikom pečenja praseta u furuni, prase filovalo seckanom džigericom i drugim delovima iznutrica, koje su se pre toga dobro upržile sa lukom ili pirinčem.

Sir se u narodu ironično nazivao „sikter mandža“ iz razloga što se služio na kraju večere i znalo se da se nakon njega više ne iznosi ništa.

Za kraj današnjeg teksta dotaknućemo se kolača, koji se na pirotskim astalima nije viđao često. Ipak, naše su žene naučile zanat od Turkinja i nakon izvesnog vremena na našim trpezama pojavile su se tatlije (brdarice) i baklave, koje su pripremane na sličan način kao i slane pite, samo su cveklu, sir i meso zamenili slatki filovi sačinjeni od voća i šećera.

Ovim dolazimo do kraja pregleda jedne bogate trpeze nekog pirotskog domaćina koju ste, uveren sam, svi zamislili.

Ovaj tekst naravno nije obuhvatio sve specijalitete pirotske kuhinje, za neke od njih moraćete zaroniti dublje u istoriju, dok su neki drugi samo jedan klik daleko, upravno na ovom sajtu.

Autor: Nenad Stanković


Najistaknutiji građani Pirota kroz istoriju (četvrti deo)

Подробнее

Археолошки локалитети ЈИ Србија - Archaeological Sites SI Serbia https://fb.watch/99ozj-yexv/

Подробнее

Pričanje priča jedan je od najvažnijih sadržalaca jedne civilizacije...

Подробнее
Fudbal u Pirotu
25 октябрь 2021

Istorijat najvažnije sporedne stvari na svetu, njen nastanak i razvoj u našem gradu

Подробнее
Guševica – svedok jednog vremena
21 октябрь 2021

„Ko se jednom napije vode sa Guševice, teško odlazi iz Pirota, a još ga teže zaboravlja“

Подробнее
Karađorđevići i Piroćanci
15 октябрь 2021

Kakve veze ima jedna od dve najuticajnije dinastije moderne istorije Srbije sa južnim krajevima oslobođenim za vreme Obrenovića

Подробнее

Da li ovaj znak na ćilimu predstavlja zlo ili nešto drugo? Kako su nacisti „ocrnili“ simbol sunca i dobre sreće utkane u pirotski ćilim

Подробнее

Najistaknutiji građani Pirota kroz istoriju (treći deo)

Подробнее

Retki se usuđuju i da govore o tome, danas je to naša tema

Подробнее

Najveće neotkriveno blago na Balkanu

Подробнее

Mit ili istina? Ako je 17 rimskih careva rođeno na teritoriji današnje Srbije, zašto Atila ne bi mogao biti sahranjen u Krupcu...?

Подробнее

Milan Piroćanac – prvi srpski moderni intelektualac

Подробнее

Greška ikonopisaca ili jedinstveni prizor na svetskom nivou?

Подробнее

Sukovski manastir je, poput Žiče, jedan od retkih u neposrednoj blizini glavnog putnog pravca i lako dostupan.

Подробнее

Da li je majka poslednjeg vladara Romejskog carstva ktitor manastira Poganovo?

Подробнее

Lekovito izvorište sakriveno unutar kanjona Gradašničke reke.

Подробнее

Ne kaže se slučajno da je Pirot kapija istoka i zapada. Nezaobilazna destinacija na putu između Evrope i Azije.

Подробнее

Dragoljub Jovanović - naučnik, političar, univerzitetski profesor, borac za slobodu...

Подробнее

Svaki Piroćanac i bez gledanja može stići do kapije kuće Malog Riste. Čuveni konak ovog trgovca, a današnji muzej, sem brojnih istorijski vrednih predmeta čuva i mnoge tajne, kao i priče o stanovnicima Pirota tokom 19. veka.

Подробнее
Kako pojesti peglanu kobasicu...?
26 апрель 2021

Lagano i sa uživanjem...

Подробнее

Vojvoda ili razbojnik, srpski ili bugarski junak?

Подробнее

Srednjovekovna građevina koja krije mnoge tajne.

Подробнее
Njeno veličanstvo...
7 март 2021

... peglana kobasica

Подробнее

Pirotski ćilimi su jedinstveni u svetu zbog načina izrade a nalaze se na Uneskovoj listi nematerijalnih kulturnih dobara Republike Srbije.

Подробнее

Grnčari sa šireg prostora Pirota su bili nadaleko poznati. O tome govori i podatak o njihovoj brojnosti, po kojoj je u Srbiji 1914. godine ukupno bilo 173 grčnara. Od toga broja je 113 grnčara bilo samo iz Pirota. Najpoznatiji potiču iz sela Veliki i Mali Suvodol.

Подробнее
Priča o kačkavalju
25 февраль 2021

Početkom XVIII veka su Crnovunci ili Karakačani, čiji su koreni povezani sa Grcima ili Cincarima, počeli proizvodnju kačkavalja i izvoz na sva tada velika i poznata tržišta. Staroplaninske padine bogate lekovitim biljem su predstavljale pogodnu ispašu za sortu ovaca koju su sami naselili, i dobru osnovu za visokokvalitetno mleko. Šezdesetih godina dvadesetog veka je bio zvaničan sir Bele kuće. Uz stara srpska vina, najbolji je pirotski kačkavalj.

Подробнее
O Pirotskom ćilimu
17 февраль 2021

Naredne godine će se navršiti 130 godina od prvog zvaničnog pojavljivanja pirotskog ćilima na nekoj manifestaciji. Iz do tada običnog proizvoda za svakodnevnu upotrebu u domaćinstvu, pirotski ćilim je izrastao u statusni simbol, zaštitnika kuće i porodice, poslovne amajlije... Svojom neobičnom lepotom, originalnošću i dugovečnošću predstavlja pravo umetničko delo.

Подробнее
Pirotska umetnost
16 февраль 2021

Da li zaista postoji nešto što se može nazvati pirotskom umetnošću?

Подробнее
Visa
Banca Intesa
Verifed by Visa