Naš čuveni stvaralac, poeta, lirik i boem, Miroslav Mika Antić je rekao: ''ljubav je jedina umetnost koja se bavi ljubavlju a ne umetnošću''. Dok je Oskar Vajld to više gledao sa umetničke strane: ''Umetnost je jedina ozbiljna stvar na svetu. A umetnik je jedina osoba koja nikad nije ozbiljna.'' Između ove dve definicije, jedne romantične, a druge više naučne, ili kritičarske, stoji neka prava istina. Ako je uopšte može i biti, jer kako definisati umetnost? Kako rečima definisati osećanje, ushićenje, emociju... Upravo zato postoje razne vrste umetnosti. Muzička, likovna, literarna...
Pa gde je onda tu Pirot? Sa svojim ćilimima. I svojim kačkavaljem. I svojom peglanom kobasicom. Pa baš tu. Jer za izradu jednog ćilima nije potrebna samo velika umešnost tkalje i njeni vredni prsti. Za rađanje ćilima je potrebno mnogo više i snažnije od toga. Ljubav. Emocija koja nema granice i čiji se samo potpis može videti na ćilimu. Nema dve iste ljubavi i dve iste emocije. Zato i nema dva ista ćilima. Zato je ćilim umetnost.
Kako može biti kačkavalj ili kobasica umetnost...? Možda za hedoniste i kulinare...? Ne. To jeste umetnost. Jer kao i ćilim, ne postoje dva ista kačkavalja, niti dve iste peglane. Iako su po istoj recepturi. Iako je isto mleko. Iako je isto meso. Iako su isti začini. Ali nije isto. Nije isti čovek koji pored svega što je potrebno za izradu, uloži i deo sebe. Svoje umeće, svoju posvećenost. Da, opet ljubav.
Ljubav je pokretačka snaga. Možda je i voleti Pirot samo po sebi umetnost. Kako god, jedan je jedini.
Najistaknutiji građani Pirota kroz istoriju (četvrti deo)
Čitaj dalje
Археолошки локалитети ЈИ Србија - Archaeological Sites SI Serbia https://fb.watch/99ozj-yexv/
Čitaj dalje
Pričanje priča jedan je od najvažnijih sadržalaca jedne civilizacije...
Čitaj dalje
Istorijat najvažnije sporedne stvari na svetu, njen nastanak i razvoj u našem gradu
Čitaj dalje
„Ko se jednom napije vode sa Guševice, teško odlazi iz Pirota, a još ga teže zaboravlja“
Čitaj dalje
Kakve veze ima jedna od dve najuticajnije dinastije moderne istorije Srbije sa južnim krajevima oslobođenim za vreme Obrenovića
Čitaj dalje
Da li ovaj znak na ćilimu predstavlja zlo ili nešto drugo? Kako su nacisti „ocrnili“ simbol sunca i dobre sreće utkane u pirotski ćilim
Čitaj dalje
Najistaknutiji građani Pirota kroz istoriju (treći deo)
Čitaj dalje
Retki se usuđuju i da govore o tome, danas je to naša tema
Čitaj dalje
Mit ili istina? Ako je 17 rimskih careva rođeno na teritoriji današnje Srbije, zašto Atila ne bi mogao biti sahranjen u Krupcu...?
Čitaj dalje
Milan Piroćanac – prvi srpski moderni intelektualac
Čitaj dalje
Greška ikonopisaca ili jedinstveni prizor na svetskom nivou?
Čitaj dalje
Sukovski manastir je, poput Žiče, jedan od retkih u neposrednoj blizini glavnog putnog pravca i lako dostupan.
Čitaj dalje
Da li je majka poslednjeg vladara Romejskog carstva ktitor manastira Poganovo?
Čitaj dalje
Lekovito izvorište sakriveno unutar kanjona Gradašničke reke.
Čitaj dalje
Ne kaže se slučajno da je Pirot kapija istoka i zapada. Nezaobilazna destinacija na putu između Evrope i Azije.
Čitaj dalje
Dragoljub Jovanović - naučnik, političar, univerzitetski profesor, borac za slobodu...
Čitaj dalje
Svaki Piroćanac i bez gledanja može stići do kapije kuće Malog Riste. Čuveni konak ovog trgovca, a današnji muzej, sem brojnih istorijski vrednih predmeta čuva i mnoge tajne, kao i priče o stanovnicima Pirota tokom 19. veka.
Čitaj dalje
Vojvoda ili razbojnik, srpski ili bugarski junak?
Čitaj dalje
Srednjovekovna građevina koja krije mnoge tajne.
Čitaj dalje
Pirotski ćilimi su jedinstveni u svetu zbog načina izrade a nalaze se na Uneskovoj listi nematerijalnih kulturnih dobara Republike Srbije.
Čitaj dalje
Grnčari sa šireg prostora Pirota su bili nadaleko poznati. O tome govori i podatak o njihovoj brojnosti, po kojoj je u Srbiji 1914. godine ukupno bilo 173 grčnara. Od toga broja je 113 grnčara bilo samo iz Pirota. Najpoznatiji potiču iz sela Veliki i Mali Suvodol.
Čitaj dalje
Početkom XVIII veka su Crnovunci ili Karakačani, čiji su koreni povezani sa Grcima ili Cincarima, počeli proizvodnju kačkavalja i izvoz na sva tada velika i poznata tržišta. Staroplaninske padine bogate lekovitim biljem su predstavljale pogodnu ispašu za sortu ovaca koju su sami naselili, i dobru osnovu za visokokvalitetno mleko. Šezdesetih godina dvadesetog veka je bio zvaničan sir Bele kuće. Uz stara srpska vina, najbolji je pirotski kačkavalj.
Čitaj dalje
Naredne godine će se navršiti 130 godina od prvog zvaničnog pojavljivanja pirotskog ćilima na nekoj manifestaciji. Iz do tada običnog proizvoda za svakodnevnu upotrebu u domaćinstvu, pirotski ćilim je izrastao u statusni simbol, zaštitnika kuće i porodice, poslovne amajlije... Svojom neobičnom lepotom, originalnošću i dugovečnošću predstavlja pravo umetničko delo.
Čitaj dalje
