O pirotskoj peglanoj kobasici se može puno saznati sa interneta: i kada je i zašto počela da se pravi, i od čega se pravi, i kako se pegla i... Ali se nigde ne može naći... kako se konzumira!
E sad, naravno, šaljivdžije bi rekli ustima, pa naravno kad je prehrambeni proizvod. Ali to nije kao i svaki drugi suhomesnati proizvod. Ovo je jedinstveno u svetu i kao takvo, pre svega je moramo poštovati i umeti da uživamo u njoj.
Neki kažu da ima svakojaka svojstva, ali ja ne bih o tome. Jer je to nakon konzumacije... Ovo se odnosi na samo skidanje creva ili omotača, prepoznavanje kvaliteta i sečenje.
Pre svega je potrebno skinuti ambalažu (sl. 1). Najčešće se pakuje i dobija u vakuumiranom stanju, ali to nije obavezno, jer zavisi od toga u koje doba godine se konzumira i koliko je pre konzumacije bila osušena i spremna za upotrebu.
Slika 1
Nakon uklanjanja ambalaže potrebno je deo (u prikazanom slučaju celu) peglane kobasice koji planiramo da očistimo, nakvasiti pod mlazom mlake vode 20-ak sekundi (sl. 2). Ovo je neophodno da bi se crevo, koje je prirodno i zove se satlinka (ukoliko je ovčije tanko crevo upotrebljeno za punjenje) ili pajtan (ukoliko je goveđe tanko crevo u pitanju), lagano skinulo sa sadržaja peglane kobasice. Ukoliko bi ona bila suva, ne bi se lako očistila, crevo bi se kidalo i došlo bi do lomljenja peglane ako je koji procenat suvlja nego što je uobičajeno (kad se izvadi iz frižidera nakon nekoliko dana stajanja u istom).
Slika 2
Potom veoma oštrim nožem pravimo plitak rez po obodu kobasice i skidamo sa dela koji će biti isečen (sl.3).
Slika 3
Time smo peglanu pripremili za konačno sečenje i konzumaciju. Ona se seče pod određenim uglom u odnosu na vertikalnu osu (oko 750), ali nije pravilo. Seče se na parčad debljine ne veće od 1mm (sl. 4). Takođe, može se seći i uzduž pa ćete tako dobiti listiće dužine i do 15-ak cm u zavisnosti od oblika i veličine komada peglane kobasice koji ste pripremili. Kvalitetna peglana (u smislu samog načina peglanja i sušenja) je po preseku iste boje gledano od oboda ka sredini. Kvalitetnu peglanu karakteriše elastičnost svakog parčeta: može se uvrnuti oko svoje uzdužne ose i nakon opuštanja se vraća u prvobitni položaj bez kidanja i menjanja forme.
Slika 4
Sama konzumacija se odvija lagano kako bi se osetile sve arome najkvalitetnijeg mesa koje se u njoj sadrži.
Pirotska peglana kobasica može da se služi uz predjelo, i tada se može uz nju popiti bilo koje žestoko piće (viski ne preporučujem zbog sladunjavog ukusa), ili nakon jela a može i samo kao meze, kada je najbolja uz neko jače crno vino (sovinjon, a može i crna tamjanika).
U svakom slučaju, doživljaj konzumiranja pirotske peglane kobasice je jedinstven i neponovljiv.
Prijatno! I živeli...
Lj. & O.S.
Najistaknutiji građani Pirota kroz istoriju (četvrti deo)
Čitaj dalje
Археолошки локалитети ЈИ Србија - Archaeological Sites SI Serbia https://fb.watch/99ozj-yexv/
Čitaj dalje
Pričanje priča jedan je od najvažnijih sadržalaca jedne civilizacije...
Čitaj dalje
Istorijat najvažnije sporedne stvari na svetu, njen nastanak i razvoj u našem gradu
Čitaj dalje
„Ko se jednom napije vode sa Guševice, teško odlazi iz Pirota, a još ga teže zaboravlja“
Čitaj dalje
Kakve veze ima jedna od dve najuticajnije dinastije moderne istorije Srbije sa južnim krajevima oslobođenim za vreme Obrenovića
Čitaj dalje
Da li ovaj znak na ćilimu predstavlja zlo ili nešto drugo? Kako su nacisti „ocrnili“ simbol sunca i dobre sreće utkane u pirotski ćilim
Čitaj dalje
Najistaknutiji građani Pirota kroz istoriju (treći deo)
Čitaj dalje
Retki se usuđuju i da govore o tome, danas je to naša tema
Čitaj dalje
Mit ili istina? Ako je 17 rimskih careva rođeno na teritoriji današnje Srbije, zašto Atila ne bi mogao biti sahranjen u Krupcu...?
Čitaj dalje
Milan Piroćanac – prvi srpski moderni intelektualac
Čitaj dalje
Greška ikonopisaca ili jedinstveni prizor na svetskom nivou?
Čitaj dalje
Sukovski manastir je, poput Žiče, jedan od retkih u neposrednoj blizini glavnog putnog pravca i lako dostupan.
Čitaj dalje
Da li je majka poslednjeg vladara Romejskog carstva ktitor manastira Poganovo?
Čitaj dalje
Lekovito izvorište sakriveno unutar kanjona Gradašničke reke.
Čitaj dalje
Ne kaže se slučajno da je Pirot kapija istoka i zapada. Nezaobilazna destinacija na putu između Evrope i Azije.
Čitaj dalje
Dragoljub Jovanović - naučnik, političar, univerzitetski profesor, borac za slobodu...
Čitaj dalje
Svaki Piroćanac i bez gledanja može stići do kapije kuće Malog Riste. Čuveni konak ovog trgovca, a današnji muzej, sem brojnih istorijski vrednih predmeta čuva i mnoge tajne, kao i priče o stanovnicima Pirota tokom 19. veka.
Čitaj dalje
Vojvoda ili razbojnik, srpski ili bugarski junak?
Čitaj dalje
Srednjovekovna građevina koja krije mnoge tajne.
Čitaj dalje
Pirotski ćilimi su jedinstveni u svetu zbog načina izrade a nalaze se na Uneskovoj listi nematerijalnih kulturnih dobara Republike Srbije.
Čitaj dalje
Grnčari sa šireg prostora Pirota su bili nadaleko poznati. O tome govori i podatak o njihovoj brojnosti, po kojoj je u Srbiji 1914. godine ukupno bilo 173 grčnara. Od toga broja je 113 grnčara bilo samo iz Pirota. Najpoznatiji potiču iz sela Veliki i Mali Suvodol.
Čitaj dalje
Početkom XVIII veka su Crnovunci ili Karakačani, čiji su koreni povezani sa Grcima ili Cincarima, počeli proizvodnju kačkavalja i izvoz na sva tada velika i poznata tržišta. Staroplaninske padine bogate lekovitim biljem su predstavljale pogodnu ispašu za sortu ovaca koju su sami naselili, i dobru osnovu za visokokvalitetno mleko. Šezdesetih godina dvadesetog veka je bio zvaničan sir Bele kuće. Uz stara srpska vina, najbolji je pirotski kačkavalj.
Čitaj dalje
Naredne godine će se navršiti 130 godina od prvog zvaničnog pojavljivanja pirotskog ćilima na nekoj manifestaciji. Iz do tada običnog proizvoda za svakodnevnu upotrebu u domaćinstvu, pirotski ćilim je izrastao u statusni simbol, zaštitnika kuće i porodice, poslovne amajlije... Svojom neobičnom lepotom, originalnošću i dugovečnošću predstavlja pravo umetničko delo.
Čitaj dalje
Da li zaista postoji nešto što se može nazvati pirotskom umetnošću?
Čitaj dalje
