U prethodnom tekstu pisao sam o manastiru Sukovo i dirljivoj priči koja se vezuje za njega. Kao što sam već i pominjao, ta priča nije jedino što ovaj manastir čini misterioznim i atraktivnim za turiste i posetioce. Ono što definitivno nikoga ne ostavlja ravnodušnim jesu freske na kojima je Bogorodica naslikana sa krilima, a jedan od svetaca prikazan je životinjskom glavom.
Pravila po pitanju prikazivanja svetaca na ikonama su striktna i ne dozvoljavaju slikanje krila svima osim kada se radi o Svetom Jovanu Krstitelju ili arhanđelima.
Iznad freske Bogorodice stoji i jedva vidljiv natpis: “Da nas Bogorodica svojim krilima čuva i štiti od svih napada zloga koji pokušava da nas pokoleba u našoj veri”
Da li je u pitanju bilo neznanje ikonopisaca koji su imali zadatak da oslikaju manastir, ili je pak freska oslikana sa jasnom namerom da se razlikuje od ostalih širom hrišćanskog sveta, ostaje nam da nagađamo. Nema mnogo podataka niti istraživanja na ovu temu, jedina vidljiva posledica ovog fenomena jeste nešto brojnija poseta turista iz okoline.
Još je bizarnije prikazan jedan od svetaca, naslikan nedaleko od Bogorodice, sa ljudskim telom, a glavom konja ili magarca. Ono što znamo o Svetom Hristoforu, koji je prikazan na ovaj jedinstven način, jeste da je stradao oko 250. godine na Grčkom ostrvu Samos, ne želeći da prihvati bogove koje su uvažavali još uvek paganski vernici tog područja.
Narodno predanje kaže da je Hristofor pripadao plemenu ljudoždera, koji su likom podsećali na pse. Tom predanju doprineo je i sam prevod njegovog imena sa Latinskog, Canineus, vrlo blisko reči Canis, što na latinskom znači pas. Druga teorija govori o tome kako je Hristofor bio naočit i lep čovek, zbog čega je bio omiljen među ženama. Legenda kaže da je zbog toga imao velikih problema te je od Boga zamolio da ga naruži i time mu omogući spokoj.
Nemamo mnogo informacija o njemu i njegovom životu ali možemo pretpostaviti da je imao veliki uticaj na pripadnike hrišćanstva i na one koji to nisu, možda su njegovi neprijatelji kreatori mišljenja o njemu kao krvoloku i čudovištu. Otuda i prikazivanje njega kao bića zastrašujućeg izgleda, nedostojnog božijeg hrama na čijem se zidu njegov lik nalazi.
Zaključak je da preciznih odgovora na misteriju zvanu freske manastira Sukovo nema, ostaje nam da se nadamo da će naši potomci prepoznati značaj ovih fenomena, te zagrebati dublje u potrazi za odgovorima.
Autor: Nenad Stanković
Najistaknutiji građani Pirota kroz istoriju (četvrti deo)
Čitaj dalje
Археолошки локалитети ЈИ Србија - Archaeological Sites SI Serbia https://fb.watch/99ozj-yexv/
Čitaj dalje
Pričanje priča jedan je od najvažnijih sadržalaca jedne civilizacije...
Čitaj dalje
Istorijat najvažnije sporedne stvari na svetu, njen nastanak i razvoj u našem gradu
Čitaj dalje
„Ko se jednom napije vode sa Guševice, teško odlazi iz Pirota, a još ga teže zaboravlja“
Čitaj dalje
Kakve veze ima jedna od dve najuticajnije dinastije moderne istorije Srbije sa južnim krajevima oslobođenim za vreme Obrenovića
Čitaj dalje
Da li ovaj znak na ćilimu predstavlja zlo ili nešto drugo? Kako su nacisti „ocrnili“ simbol sunca i dobre sreće utkane u pirotski ćilim
Čitaj dalje
Najistaknutiji građani Pirota kroz istoriju (treći deo)
Čitaj dalje
Retki se usuđuju i da govore o tome, danas je to naša tema
Čitaj dalje
Mit ili istina? Ako je 17 rimskih careva rođeno na teritoriji današnje Srbije, zašto Atila ne bi mogao biti sahranjen u Krupcu...?
Čitaj dalje
Milan Piroćanac – prvi srpski moderni intelektualac
Čitaj dalje
Sukovski manastir je, poput Žiče, jedan od retkih u neposrednoj blizini glavnog putnog pravca i lako dostupan.
Čitaj dalje
Da li je majka poslednjeg vladara Romejskog carstva ktitor manastira Poganovo?
Čitaj dalje
Lekovito izvorište sakriveno unutar kanjona Gradašničke reke.
Čitaj dalje
Ne kaže se slučajno da je Pirot kapija istoka i zapada. Nezaobilazna destinacija na putu između Evrope i Azije.
Čitaj dalje
Dragoljub Jovanović - naučnik, političar, univerzitetski profesor, borac za slobodu...
Čitaj dalje
Svaki Piroćanac i bez gledanja može stići do kapije kuće Malog Riste. Čuveni konak ovog trgovca, a današnji muzej, sem brojnih istorijski vrednih predmeta čuva i mnoge tajne, kao i priče o stanovnicima Pirota tokom 19. veka.
Čitaj dalje
Vojvoda ili razbojnik, srpski ili bugarski junak?
Čitaj dalje
Srednjovekovna građevina koja krije mnoge tajne.
Čitaj dalje
Pirotski ćilimi su jedinstveni u svetu zbog načina izrade a nalaze se na Uneskovoj listi nematerijalnih kulturnih dobara Republike Srbije.
Čitaj dalje
Grnčari sa šireg prostora Pirota su bili nadaleko poznati. O tome govori i podatak o njihovoj brojnosti, po kojoj je u Srbiji 1914. godine ukupno bilo 173 grčnara. Od toga broja je 113 grnčara bilo samo iz Pirota. Najpoznatiji potiču iz sela Veliki i Mali Suvodol.
Čitaj dalje
Početkom XVIII veka su Crnovunci ili Karakačani, čiji su koreni povezani sa Grcima ili Cincarima, počeli proizvodnju kačkavalja i izvoz na sva tada velika i poznata tržišta. Staroplaninske padine bogate lekovitim biljem su predstavljale pogodnu ispašu za sortu ovaca koju su sami naselili, i dobru osnovu za visokokvalitetno mleko. Šezdesetih godina dvadesetog veka je bio zvaničan sir Bele kuće. Uz stara srpska vina, najbolji je pirotski kačkavalj.
Čitaj dalje
Naredne godine će se navršiti 130 godina od prvog zvaničnog pojavljivanja pirotskog ćilima na nekoj manifestaciji. Iz do tada običnog proizvoda za svakodnevnu upotrebu u domaćinstvu, pirotski ćilim je izrastao u statusni simbol, zaštitnika kuće i porodice, poslovne amajlije... Svojom neobičnom lepotom, originalnošću i dugovečnošću predstavlja pravo umetničko delo.
Čitaj dalje
Da li zaista postoji nešto što se može nazvati pirotskom umetnošću?
Čitaj dalje
