Filmska priča pop Martinovog blaga

Filmska priča pop Martinovog blaga

22 Avgust 2021

Šta natera čoveka da svešteničku mantiju zameni hajdučkim odelom, a umesto manastira i službe dane i noći provodi po šumama radeći zlo? Šta se desi kada mržnja i bol nadjačaju ljubav i ima li spasa takvom čoveku?

Pop Martin Himović ime je koje decenijama odzvanja u ušima svih onih koji su godine posvetili potrazi za blagom koje se i danas krije u brojnim džepovima Stare planine.

Sem imena, i onoga što je iza njega ostalo zapisano, malo se zna o popu i njegovom životu pre hajdučenja. Kao mesto rođenja pominju se brojne lokacije, najupečatljivija je ona koja se vezuje za selo Poganovo i Poganovski manastir o kojem je već bilo reči.

Prvi deo svog života posvetio je crkvi i veri, živeo je mirno sa svojom ženom Vidom i ćerkom Zlatom. Legenda kaže da se Martinova žena dopala turskom vođi Manuka-begu, koji je na kraju popovu ženu i prisvojio, zajedno sa celokupnim imanjem popa Martina kojeg je isterao iz sopstvene kuće.

Ova verzija priče nema utemeljenje u dokazima ali jasno je da je ovakav ili sličan motiv bio jedini validan za ono što je pop Martin potom uradio. Naime, uputio se u brda i šume, gde se pridružuje vojvodi Vlči (Vuku) i sa njim započinje hajdučki život.

Ispostavilo se da je doskorašnji sveštenik bio izuzetno nadaren, umom i snagom, te je svoje zamisli lako sprovodio u delo, nanoseći veliku štetu turskoj vlasti na ovim prostorima.

Pola veka pre Karađorđa i njegovog rata sa Turcima, Martin Himović sprovodio je svoj lični mali rat, nedozvoljavajući da ijedan tovar blaga prikupljenog od srpskog naroda ode put Carigrada.

Blago se gomilalo i svaka pećina duž drumova postajala je mesto za sakrivanje plena, pojedini meštani ali i istoričari tvrde da postoje čak 62 lokacije u okolini Pirota na kojima se nalazi zlato i druge dragocenosti. Oni optimističniji govore čak i o potencijalno najvećim količinama zlata koje se mogu pronaći u ovom delu Evrope.

Kako se broj pećina sa blagom povećavao, tako je i njihovo očuvanje postajalo sve veći problem za hajduke. Martin se još jednom pokazao kao veštiji i inovativniji od drugih, uposlio je majstore, neko će reći lokalce mada ima osnova da su to zapravo bili Italijani, koji su za njega pravili neke vrste sefova unutar pećina. Sami ulazi u te pećine i jame bili su naupadljivi i prožeti brojnim zamkama, što prirodnih što ljudskih tvorevina vrednih majstora koje je Martin po obavljenom poslu ubijao ne bi li tajna ostala sakrivena.

Spas svoje duše Martin nije pronašao u osveti. Nakon presretanja karavana u kome je putovao Manuka-beg sa Martinovom bivšom ženom dogodio se masakr, u kome beg nije uspe da izvuče živu glavu. Spretni hajduci su uz mnogo muke pobili sve njegove sledbenike, ostavivši jedino Vidu, sada poturčenu gospođu koja je, po rečima istoričara, izgledala i razmišljala poput Turkinje.

To je bio još jedan veliki udarac za Martina koji nije uspeo da probudi ono što je verovao da se nalazi ispod te grube spoljašnjosti njegove bivše ljubavi. Posledica toga bio je tragičan kraj, Martin je naredio da Vida bude pogubljena, a on se vratio u šumu gde je boravio do svoje smrti.

U poslednjim danima svog života ostavio je pisani trag, što je još jedna karakteristika po kojoj se razlikovao od hajduka i vojvoda iz vremena pre i posle njega. U zagonetkama je govorio o mestima na kojima se nalazilo blago, davao je tragove i smernice, ali i savete šta treba uraditi sa pronađenim zlatom kako bi onaj ko ga pronađe spasio sebe prokletstva.

I dan danas brojni tragači sa teritorije Srbije, Makedonije i Bugarske ulažu veliki trud, vreme i novac ne bi li pronašli neki deo Martinovog blaga. Oni stariji i mudriji veruju da je „oteto prokleto“ i da to zlato treba ostaviti da počiva tamo gde se i nalazi. Na to se mnogi nisu obazirali, pa su čak četvorica tragača izgubila život prateći stope hajdučkih avantura.

Legenda kaže da će ona najpoznatija lokacija sa blagom, „Smukova jama“ postati dostupna tek onda kada proguta život sedmom tragaču, po jedan život za svaki zubac mehanizma koji je iza sebe ostavio Martin Himović.

 

Autor: Nenad Stanković


Najistaknutiji građani Pirota kroz istoriju (četvrti deo)

Čitaj dalje

Археолошки локалитети ЈИ Србија - Archaeological Sites SI Serbia https://fb.watch/99ozj-yexv/

Čitaj dalje

Pričanje priča jedan je od najvažnijih sadržalaca jedne civilizacije...

Čitaj dalje
Fudbal u Pirotu
25 Oktobar 2021

Istorijat najvažnije sporedne stvari na svetu, njen nastanak i razvoj u našem gradu

Čitaj dalje

„Ko se jednom napije vode sa Guševice, teško odlazi iz Pirota, a još ga teže zaboravlja“

Čitaj dalje

Kakve veze ima jedna od dve najuticajnije dinastije moderne istorije Srbije sa južnim krajevima oslobođenim za vreme Obrenovića

Čitaj dalje

Da li ovaj znak na ćilimu predstavlja zlo ili nešto drugo? Kako su nacisti „ocrnili“ simbol sunca i dobre sreće utkane u pirotski ćilim

Čitaj dalje

Najistaknutiji građani Pirota kroz istoriju (treći deo)

Čitaj dalje

Retki se usuđuju i da govore o tome, danas je to naša tema

Čitaj dalje

Mit ili istina? Ako je 17 rimskih careva rođeno na teritoriji današnje Srbije, zašto Atila ne bi mogao biti sahranjen u Krupcu...?

Čitaj dalje

Milan Piroćanac – prvi srpski moderni intelektualac

Čitaj dalje

Greška ikonopisaca ili jedinstveni prizor na svetskom nivou?

Čitaj dalje

Sukovski manastir je, poput Žiče, jedan od retkih u neposrednoj blizini glavnog putnog pravca i lako dostupan.

Čitaj dalje

Da li je majka poslednjeg vladara Romejskog carstva ktitor manastira Poganovo?

Čitaj dalje

Lekovito izvorište sakriveno unutar kanjona Gradašničke reke.

Čitaj dalje

Ne kaže se slučajno da je Pirot kapija istoka i zapada. Nezaobilazna destinacija na putu između Evrope i Azije.

Čitaj dalje

Dragoljub Jovanović - naučnik, političar, univerzitetski profesor, borac za slobodu...

Čitaj dalje

Svaki Piroćanac i bez gledanja može stići do kapije kuće Malog Riste. Čuveni konak ovog trgovca, a današnji muzej, sem brojnih istorijski vrednih predmeta čuva i mnoge tajne, kao i priče o stanovnicima Pirota tokom 19. veka.

Čitaj dalje

Lagano i sa uživanjem...

Čitaj dalje

Vojvoda ili razbojnik, srpski ili bugarski junak?

Čitaj dalje

Srednjovekovna građevina koja krije mnoge tajne.

Čitaj dalje
Njeno veličanstvo...
7 Mart 2021

... peglana kobasica

Čitaj dalje

Pirotski ćilimi su jedinstveni u svetu zbog načina izrade a nalaze se na Uneskovoj listi nematerijalnih kulturnih dobara Republike Srbije.

Čitaj dalje

Grnčari sa šireg prostora Pirota su bili nadaleko poznati. O tome govori i podatak o njihovoj brojnosti, po kojoj je u Srbiji 1914. godine ukupno bilo 173 grčnara. Od toga broja je 113 grnčara bilo samo iz Pirota. Najpoznatiji potiču iz sela Veliki i Mali Suvodol.

Čitaj dalje
Priča o kačkavalju
25 Februar 2021

Početkom XVIII veka su Crnovunci ili Karakačani, čiji su koreni povezani sa Grcima ili Cincarima, počeli proizvodnju kačkavalja i izvoz na sva tada velika i poznata tržišta. Staroplaninske padine bogate lekovitim biljem su predstavljale pogodnu ispašu za sortu ovaca koju su sami naselili, i dobru osnovu za visokokvalitetno mleko. Šezdesetih godina dvadesetog veka je bio zvaničan sir Bele kuće. Uz stara srpska vina, najbolji je pirotski kačkavalj.

Čitaj dalje
O Pirotskom ćilimu
17 Februar 2021

Naredne godine će se navršiti 130 godina od prvog zvaničnog pojavljivanja pirotskog ćilima na nekoj manifestaciji. Iz do tada običnog proizvoda za svakodnevnu upotrebu u domaćinstvu, pirotski ćilim je izrastao u statusni simbol, zaštitnika kuće i porodice, poslovne amajlije... Svojom neobičnom lepotom, originalnošću i dugovečnošću predstavlja pravo umetničko delo.

Čitaj dalje
Pirotska umetnost
16 Februar 2021

Da li zaista postoji nešto što se može nazvati pirotskom umetnošću?

Čitaj dalje
Visa
Banca Intesa
Verifed by Visa