„Samo u zemlji Srbiji“ poštapalica je koja se uglavnom koristi u negativnom kontekstu kada se priča o manjkavostima sistema i društva u kojem živimo. Kada na red dođe tema koja nas izdvaja od ostalih i ima pozitivna svojstva, uglavnom se preko nje pređe olako i brzo padne u zaborav.
Tako nešto događa se i sa selom Rsovci, u kome se nalazi crkva Svetog Petra i Pavla, čiji severni zid krasi freska, jedinstvena u hrišćanskom svetu.
Na njoj je Sin Božiji prikazan drugačije, mimo svih kanona i zakona po kojima je oslikavan u Romejskom carstvu, ali i pre njega.
Isus je oslikan kao mladić, gotovo bez kose, u odeći koja podseća na budističke odežde.
Veruje se da je freska nastala za vreme kneza Lazara, tokom čije vladavine su Srbiju posetili brojni vernici iz dalekog Sinaja. Sinaj, tačnije neke njegove tačke pominju se još u starom zavetu što samo po sebi govori koliki značaj ima za Hrišćanstvo, kao i vernici tog porekla koji su po verovanju istoričara oslikali Isusa na ovaj način.
Neki pak veruju da su neuki žitelji obližnjeg sela pokušali da na ovaj način umilostive Boga nadajući da će im podariti više sreće i omogućiti bolji život.
Meštani sela Rsovci veruju da se na jednoj od stena ukazuje i lik Bogorodice, a samu pećinu vezuju i za jednu od lokacija zakopanog blaga popa Martina.
Istoričari i arheolozi među našim savremenicima još uvek ne pokušavaju da odgonetnu ovu misteriju. Ostaje nada da će sledeća generacija postupati mudrije sa ovim, ali i ostalim draguljima istorije koje su nam ostavili naši preci.
Autor: Nenad Stanković
Najistaknutiji građani Pirota kroz istoriju (četvrti deo)
Čitaj dalje
Археолошки локалитети ЈИ Србија - Archaeological Sites SI Serbia https://fb.watch/99ozj-yexv/
Čitaj dalje
Pričanje priča jedan je od najvažnijih sadržalaca jedne civilizacije...
Čitaj dalje
Istorijat najvažnije sporedne stvari na svetu, njen nastanak i razvoj u našem gradu
Čitaj dalje
„Ko se jednom napije vode sa Guševice, teško odlazi iz Pirota, a još ga teže zaboravlja“
Čitaj dalje
Kakve veze ima jedna od dve najuticajnije dinastije moderne istorije Srbije sa južnim krajevima oslobođenim za vreme Obrenovića
Čitaj dalje
Da li ovaj znak na ćilimu predstavlja zlo ili nešto drugo? Kako su nacisti „ocrnili“ simbol sunca i dobre sreće utkane u pirotski ćilim
Čitaj dalje
Najistaknutiji građani Pirota kroz istoriju (treći deo)
Čitaj dalje
Mit ili istina? Ako je 17 rimskih careva rođeno na teritoriji današnje Srbije, zašto Atila ne bi mogao biti sahranjen u Krupcu...?
Čitaj dalje
Milan Piroćanac – prvi srpski moderni intelektualac
Čitaj dalje
Greška ikonopisaca ili jedinstveni prizor na svetskom nivou?
Čitaj dalje
Sukovski manastir je, poput Žiče, jedan od retkih u neposrednoj blizini glavnog putnog pravca i lako dostupan.
Čitaj dalje
Da li je majka poslednjeg vladara Romejskog carstva ktitor manastira Poganovo?
Čitaj dalje
Lekovito izvorište sakriveno unutar kanjona Gradašničke reke.
Čitaj dalje
Ne kaže se slučajno da je Pirot kapija istoka i zapada. Nezaobilazna destinacija na putu između Evrope i Azije.
Čitaj dalje
Dragoljub Jovanović - naučnik, političar, univerzitetski profesor, borac za slobodu...
Čitaj dalje
Svaki Piroćanac i bez gledanja može stići do kapije kuće Malog Riste. Čuveni konak ovog trgovca, a današnji muzej, sem brojnih istorijski vrednih predmeta čuva i mnoge tajne, kao i priče o stanovnicima Pirota tokom 19. veka.
Čitaj dalje
Vojvoda ili razbojnik, srpski ili bugarski junak?
Čitaj dalje
Srednjovekovna građevina koja krije mnoge tajne.
Čitaj dalje
Pirotski ćilimi su jedinstveni u svetu zbog načina izrade a nalaze se na Uneskovoj listi nematerijalnih kulturnih dobara Republike Srbije.
Čitaj dalje
Grnčari sa šireg prostora Pirota su bili nadaleko poznati. O tome govori i podatak o njihovoj brojnosti, po kojoj je u Srbiji 1914. godine ukupno bilo 173 grčnara. Od toga broja je 113 grnčara bilo samo iz Pirota. Najpoznatiji potiču iz sela Veliki i Mali Suvodol.
Čitaj dalje
Početkom XVIII veka su Crnovunci ili Karakačani, čiji su koreni povezani sa Grcima ili Cincarima, počeli proizvodnju kačkavalja i izvoz na sva tada velika i poznata tržišta. Staroplaninske padine bogate lekovitim biljem su predstavljale pogodnu ispašu za sortu ovaca koju su sami naselili, i dobru osnovu za visokokvalitetno mleko. Šezdesetih godina dvadesetog veka je bio zvaničan sir Bele kuće. Uz stara srpska vina, najbolji je pirotski kačkavalj.
Čitaj dalje
Naredne godine će se navršiti 130 godina od prvog zvaničnog pojavljivanja pirotskog ćilima na nekoj manifestaciji. Iz do tada običnog proizvoda za svakodnevnu upotrebu u domaćinstvu, pirotski ćilim je izrastao u statusni simbol, zaštitnika kuće i porodice, poslovne amajlije... Svojom neobičnom lepotom, originalnošću i dugovečnošću predstavlja pravo umetničko delo.
Čitaj dalje
Da li zaista postoji nešto što se može nazvati pirotskom umetnošću?
Čitaj dalje
