Od Pirota do Pariza, od muzeja „Ponišavlja“ do Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.
Slikar, umetnik, pedagog, virtouz... Danas pričamo o Petru Đorđeviću.
Osnovno obrazovanje završio je u Pirotu, gde je i rođen 1943. godine za vreme okupacije.
Pitanje profesije kojom će se baviti rešio je rano i svoje školovanje nastavio je najpre u srednjoj umetničkoj školi u Nišu, a kasnije i na likovnoj akademiji u Beogradu u klasi profesorke Ljubice Sokić.
Magistrirao je 1972. godine na istom fakultetu.
Narednih nekoliko godina proveo je u Parizu, taj period mu je, kako i sam kaže, doneo više iskustva nego što bi bilo koji fakultet.
Upravo na jednoj od tih pariskih izložbi, 1973. godine, svoja dela izlagao je zajedno sa čuvenim Pablom Pikasom.
U pitanju je slika pod nazivom „Na prelazu“, koja je nastale iste godine.
Pre dve godine Petar Đorđević je svojom izložbom obeležio pedeset godina svog stvaralštva.
Izložba je održana u „Galeriji Čedomir Krstić“ u kojoj je izloženo pedeset Đrođevićevih slika, po jedna za svaku godinu.
Slikarstvo je moj život, moj životni poziv, moje najveće zadovoljstvo. Na izložbi je najveći broj slika iz poslednje decenije. To je dokaz da sam u poslu i da i dalje imam šta da kažem. Pokušaću da napravim neku sliku iznenađenja za sebe i ljubitelje likovne umetnosti. Umetnik ima ili nema potrebu da radi. To je unutrašnja potreba i sve dok to postoji, biće i energije za rad – rekao je tada Đorđević.
Slike našeg sugrađanina su se tokom 2010. godine našle i u „Rečniku savremene umetnosti“, izdatog u Santa Barbari, kao i u još jednoj enciklopediji pod nazivom „Njujorška edicija savremene umetnosti“, tada je, ne po prvi put, bio jedini predstavnik srpskog slikarstva.
Što se ostalih priznanja tiče, pomenućemo samo neka.
U knjizi „Majstori danas – sto slikara sveta“ uvršten je među sto najeminentnijih slikara sveta, po izboru londonskih izdavača.
U međunarodnom izdanju „Savremena umetnost“ našao se kao jedini Srbin među 250 odabranih slikara.
Neka od njegovih dela nalaze se u stalnoj postavci Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.
Autor: Nenad Stanković
Археолошки локалитети ЈИ Србија - Archaeological Sites SI Serbia https://fb.watch/99ozj-yexv/
Čitaj dalje
Pričanje priča jedan je od najvažnijih sadržalaca jedne civilizacije...
Čitaj dalje
Istorijat najvažnije sporedne stvari na svetu, njen nastanak i razvoj u našem gradu
Čitaj dalje
„Ko se jednom napije vode sa Guševice, teško odlazi iz Pirota, a još ga teže zaboravlja“
Čitaj dalje
Kakve veze ima jedna od dve najuticajnije dinastije moderne istorije Srbije sa južnim krajevima oslobođenim za vreme Obrenovića
Čitaj dalje
Da li ovaj znak na ćilimu predstavlja zlo ili nešto drugo? Kako su nacisti „ocrnili“ simbol sunca i dobre sreće utkane u pirotski ćilim
Čitaj dalje
Najistaknutiji građani Pirota kroz istoriju (treći deo)
Čitaj dalje
Retki se usuđuju i da govore o tome, danas je to naša tema
Čitaj dalje
Mit ili istina? Ako je 17 rimskih careva rođeno na teritoriji današnje Srbije, zašto Atila ne bi mogao biti sahranjen u Krupcu...?
Čitaj dalje
Milan Piroćanac – prvi srpski moderni intelektualac
Čitaj dalje
Greška ikonopisaca ili jedinstveni prizor na svetskom nivou?
Čitaj dalje
Sukovski manastir je, poput Žiče, jedan od retkih u neposrednoj blizini glavnog putnog pravca i lako dostupan.
Čitaj dalje
Da li je majka poslednjeg vladara Romejskog carstva ktitor manastira Poganovo?
Čitaj dalje
Lekovito izvorište sakriveno unutar kanjona Gradašničke reke.
Čitaj dalje
Ne kaže se slučajno da je Pirot kapija istoka i zapada. Nezaobilazna destinacija na putu između Evrope i Azije.
Čitaj dalje
Dragoljub Jovanović - naučnik, političar, univerzitetski profesor, borac za slobodu...
Čitaj dalje
Svaki Piroćanac i bez gledanja može stići do kapije kuće Malog Riste. Čuveni konak ovog trgovca, a današnji muzej, sem brojnih istorijski vrednih predmeta čuva i mnoge tajne, kao i priče o stanovnicima Pirota tokom 19. veka.
Čitaj dalje
Vojvoda ili razbojnik, srpski ili bugarski junak?
Čitaj dalje
Srednjovekovna građevina koja krije mnoge tajne.
Čitaj dalje
Pirotski ćilimi su jedinstveni u svetu zbog načina izrade a nalaze se na Uneskovoj listi nematerijalnih kulturnih dobara Republike Srbije.
Čitaj dalje
Grnčari sa šireg prostora Pirota su bili nadaleko poznati. O tome govori i podatak o njihovoj brojnosti, po kojoj je u Srbiji 1914. godine ukupno bilo 173 grčnara. Od toga broja je 113 grnčara bilo samo iz Pirota. Najpoznatiji potiču iz sela Veliki i Mali Suvodol.
Čitaj dalje
Početkom XVIII veka su Crnovunci ili Karakačani, čiji su koreni povezani sa Grcima ili Cincarima, počeli proizvodnju kačkavalja i izvoz na sva tada velika i poznata tržišta. Staroplaninske padine bogate lekovitim biljem su predstavljale pogodnu ispašu za sortu ovaca koju su sami naselili, i dobru osnovu za visokokvalitetno mleko. Šezdesetih godina dvadesetog veka je bio zvaničan sir Bele kuće. Uz stara srpska vina, najbolji je pirotski kačkavalj.
Čitaj dalje
Naredne godine će se navršiti 130 godina od prvog zvaničnog pojavljivanja pirotskog ćilima na nekoj manifestaciji. Iz do tada običnog proizvoda za svakodnevnu upotrebu u domaćinstvu, pirotski ćilim je izrastao u statusni simbol, zaštitnika kuće i porodice, poslovne amajlije... Svojom neobičnom lepotom, originalnošću i dugovečnošću predstavlja pravo umetničko delo.
Čitaj dalje
Da li zaista postoji nešto što se može nazvati pirotskom umetnošću?
Čitaj dalje
