Iz štamparske mašine izašla je 1837. godine a u Pirot je doputovala 1972. godine, zajedno sa Prota Ljubomirom Antićem koji je knjigu poklonio Staroj crkvi u pazarskom delu grada.
Vrlo retka, posebna i vredna, ova knjiga pod nazivom „Rusalka Dnjestrovaja“ jedna je od prvih ikada napisanih na staroukrajinskom jeziku.
Budući da govori o prirodi Rusije i osobinama njenog naroda, možda bi bilo ispravnije reći da je pisana varijacijom ruskog jezika, ali tu dilemu ostavljamo onima koji imaju znanja i smelosti da se sa njom izbore.
Njen značaj, ipak, ne ogleda se samo u tome, štampana je u samo četiri primerka i poseduje nesumnjivu književnu vrednost.
Štampana je u Budimu, u formatu 18.5 x 11.5 centimetara i na 133 strana.
Sama reč „Rusalka“ potiče od reči „ruslo“ što znači potok i odnosi se na fantastično biće karakteristično za mitologiju svih Slovena.
Rusalka po svim osobinama liči na biće koje naš narod naziva vila. Rusalka „živi“ na istim mestima kao i vila, u potoku, šumi ili na livadi, i kako kažu oni stariji među nama, nije pametno ni dobro sretati je po noći.
Bugari ih nazivaju „samovile“, Česi bi rekli „Vodni Panny“, a svoje nazive za ovo mitološko biće imaju i Slovaci, Lužički Srbi, Poljaci i drugi.
One malo bolje upućene naslov knjige mogao bi da asocira na naziv crkve Svete Bogorodice Rusalije u okolini Niša, što govori u prilog povezanosti naših naroda i jezika kojim se služimo.
Sama knjiga sadrži veliki broj priča na temu vila, a ostale stranice popunjavaju brojne bajke, pesme, brzalice i priče različitog formata.
Valja reći da je inicijator njenog štampanja bio Markijan Semenovič Šaškevič.
Njegov potomak Mihail Šaškevič bio je gost muzeja pre desetak godina, te je imao uvid u to kako se Piroćanci ophode prema književnim delima velike vrednosti, a navodno je bio zainteresovan za otkup dela svog pretka.
Autor: Nenad Stanković
Najistaknutiji građani Pirota kroz istoriju (četvrti deo)
Čitaj dalje
Археолошки локалитети ЈИ Србија - Archaeological Sites SI Serbia https://fb.watch/99ozj-yexv/
Čitaj dalje
Pričanje priča jedan je od najvažnijih sadržalaca jedne civilizacije...
Čitaj dalje
Istorijat najvažnije sporedne stvari na svetu, njen nastanak i razvoj u našem gradu
Čitaj dalje
„Ko se jednom napije vode sa Guševice, teško odlazi iz Pirota, a još ga teže zaboravlja“
Čitaj dalje
Kakve veze ima jedna od dve najuticajnije dinastije moderne istorije Srbije sa južnim krajevima oslobođenim za vreme Obrenovića
Čitaj dalje
Da li ovaj znak na ćilimu predstavlja zlo ili nešto drugo? Kako su nacisti „ocrnili“ simbol sunca i dobre sreće utkane u pirotski ćilim
Čitaj dalje
Najistaknutiji građani Pirota kroz istoriju (treći deo)
Čitaj dalje
Retki se usuđuju i da govore o tome, danas je to naša tema
Čitaj dalje
Mit ili istina? Ako je 17 rimskih careva rođeno na teritoriji današnje Srbije, zašto Atila ne bi mogao biti sahranjen u Krupcu...?
Čitaj dalje
Milan Piroćanac – prvi srpski moderni intelektualac
Čitaj dalje
Greška ikonopisaca ili jedinstveni prizor na svetskom nivou?
Čitaj dalje
Sukovski manastir je, poput Žiče, jedan od retkih u neposrednoj blizini glavnog putnog pravca i lako dostupan.
Čitaj dalje
Da li je majka poslednjeg vladara Romejskog carstva ktitor manastira Poganovo?
Čitaj dalje
Lekovito izvorište sakriveno unutar kanjona Gradašničke reke.
Čitaj dalje
Ne kaže se slučajno da je Pirot kapija istoka i zapada. Nezaobilazna destinacija na putu između Evrope i Azije.
Čitaj dalje
Dragoljub Jovanović - naučnik, političar, univerzitetski profesor, borac za slobodu...
Čitaj dalje
Svaki Piroćanac i bez gledanja može stići do kapije kuće Malog Riste. Čuveni konak ovog trgovca, a današnji muzej, sem brojnih istorijski vrednih predmeta čuva i mnoge tajne, kao i priče o stanovnicima Pirota tokom 19. veka.
Čitaj dalje
Vojvoda ili razbojnik, srpski ili bugarski junak?
Čitaj dalje
Srednjovekovna građevina koja krije mnoge tajne.
Čitaj dalje
Pirotski ćilimi su jedinstveni u svetu zbog načina izrade a nalaze se na Uneskovoj listi nematerijalnih kulturnih dobara Republike Srbije.
Čitaj dalje
Grnčari sa šireg prostora Pirota su bili nadaleko poznati. O tome govori i podatak o njihovoj brojnosti, po kojoj je u Srbiji 1914. godine ukupno bilo 173 grčnara. Od toga broja je 113 grnčara bilo samo iz Pirota. Najpoznatiji potiču iz sela Veliki i Mali Suvodol.
Čitaj dalje
Početkom XVIII veka su Crnovunci ili Karakačani, čiji su koreni povezani sa Grcima ili Cincarima, počeli proizvodnju kačkavalja i izvoz na sva tada velika i poznata tržišta. Staroplaninske padine bogate lekovitim biljem su predstavljale pogodnu ispašu za sortu ovaca koju su sami naselili, i dobru osnovu za visokokvalitetno mleko. Šezdesetih godina dvadesetog veka je bio zvaničan sir Bele kuće. Uz stara srpska vina, najbolji je pirotski kačkavalj.
Čitaj dalje
Naredne godine će se navršiti 130 godina od prvog zvaničnog pojavljivanja pirotskog ćilima na nekoj manifestaciji. Iz do tada običnog proizvoda za svakodnevnu upotrebu u domaćinstvu, pirotski ćilim je izrastao u statusni simbol, zaštitnika kuće i porodice, poslovne amajlije... Svojom neobičnom lepotom, originalnošću i dugovečnošću predstavlja pravo umetničko delo.
Čitaj dalje
Da li zaista postoji nešto što se može nazvati pirotskom umetnošću?
Čitaj dalje
